Svinjski grip je visoko zarazna bolest koju uzrokuju različiti sojevi virusa gripa. Incidenca ovog oboljenja je visoka među svinjama, ali se samo 1-4 odsto slučajeva završi smrtnim ishodom. Epidemije među svinjama su relativno česte i uglavnom se javljaju u jesen i zimu, pa veliki broj država sprovodi rutinsku vakcinaciju. Ponekad se infekcija može preneti sa životinje na čoveka, pa se povremeno beleže epidemije i sporadični slučajevi oboljevanja ljudi.
Od tri roda virusa gripa (lat. Orthomyxoviridae) endemičnih za ljude, dva su takođe endemična za svinje: virus gripa A i virus gripa B.[2], ali se sojevi otkriveni kod ljudi i svinja ipak razlikuju.

Prvi potvrđeni slučaj zaraze svinjskim gripom se dogodio u gradiću La Glorija u meksičkoj državi Verakruz, kada je 2. aprila 2009. oboleo četvorogodišnji Edgar Enrike Hernandez On se danas smatra „nultim pacijentom“, ali se u međuvremenu potpuno oporavio od posledica zaraze.

Od početka marta ovim gradićem je harao grip koji je zahvatio oko 60 odsto lokalnog stanovništva, ali nije uočen nijedan drugi slučaj svinjskog gripa. Gradić La Glorija je smešten pored gazdinstva koje uzgaja i do milion svinja godišnje, pa su stanovnici dugo negodovali zbog velikog broja muva.

S obzirom da se novi virus svinjskog gripa najverovatnije prenosi kapljičnim putem (bliskim kontaktom), preporuke za prevenciju zaraze virusom se sastoje od opštih higijenskih mera. To podrazumeva često pranje ruku sapunom i vodom i izbegavanje boravka u zatvorenom prostoru sa velikim brojem ljudi, kao i redovno čišćenje i pranje površina.

Savetuje se i izbegavanje dodirivanja usta, nosa ili očiju s obzirom da su to primarna mesta ulaska virusa. Tokom kašljanja se preporučuje korišćenje potrošnih papirnih maramica.